О књизи: година / Држао је млохаво тело да човек не удари главом о бетонске плоче. Подигао се на ноге, чврсто стежући песнице. Шаринган је сјајно сијао у тами. И било је нечег болно познатог у његовим цртама лица, тако познатог и давно изгубљеног у прошлости. То је осећај који је закључао у дубини своје душе. - Ко си ти? Сасуке је дуго увежбавао ову сцену у својој глави, али је био потпуно неспреман за реалност.